Да ли сте се икада запитали зашто је вода океана слана у поређењу са језерском или речном водом? Ако сте уопште чекали одговор, померите се надоле јер ћемо открити разлоге за то.





Постоје два извора соли у океану – један је из кише која испира минералне јоне са копна у воду, а други је из отвора на морском дну. Главни извор соли растворене у морској води су стене на копну. Кад год кишница падне на копно, она еродира стене јер је благо кисела.



Угљен-диоксид присутан у ваздуху се раствара у кишници, чинећи је благо киселом. Овај процес ослобађа јоне и кишница их одводи у реке које се на крају уливају у океан.

Ево зашто је вода у океану слана?



Неколико од ових растворених јона троше организми у океану попут морских животиња, биљака и уклањају се из воде. Док је остало још мало јона чије се концентрације временом повећавају.

Други извор соли у океану су хидротермалне течности које долазе из отвора на морском дну. Топлота коју изазива магма из Земљиног језгра изазива низ хемијских реакција.

Због ових хемијских реакција, вода сакупља различите метале попут гвожђа, цинка, бакра из оближњих стена и има тенденцију да губи кисеоник, магнезијум и сулфате. Загрејана вода, која са собом носи минерале, испушта се кроз отворе на морском дну. Такође, због подводних вулканских ерупција, со се директно испушта у океан.

Постоје огромне наслаге соли у сланим куполама које такође доприносе сланости океана. Ове слане куполе се обично налазе под земљом и подморјем, где се сол формира у геолошким временским оквирима. Они су уобичајени широм континенталног појаса северозападног Мексичког залива.

Према проценама, само реке и потоци који теку из САД годишње испусте у океан око 225 милиона тона растворених чврстих материја и 513 милиона тона суспендованог седимента.

Натријум и хлорид су најзаступљенији јони који се налазе у морској води и чине око 85 процената свих растворених јона у океану. Још 10 посто је због магнезијума и сулфата. Одмор је због других јона који се налазе у веома малим пропорцијама.

Концентрација соли у морској води се разликује у зависности од температуре, испаравања и падавина. Обично је веома низак на екватору и на половима, док је висок на средњим географским ширинама. Процењује се да је просечан салинитет око 35 делова на хиљаду. Другачије речено, око 3,5 одсто тежине морске воде потиче од растворених соли.

Изолована водена тијела постају екстра слана кроз процес испаравања. Класичан пример за то је Мртво море, које се налази између Израела и Јордана у југозападној Азији. Висок садржај соли повећава густину воде због које људско тело плута у Мртвом мору у поређењу са океаном.

Шта мислите о овој теми? Поделите своје повратне информације у нашем одељку за коментаре испод!